Personal tools
A Network of Excellence forging the
Multilingual Europe Technology Alliance

META-FORUM 2011 - Press Release


Да ли су европски језици угрожени?

МЕТА-ФОРУМ 2011 шаље мешавину алармирајућих и оптимистичких порука

МЕТА-ФОРУМ, који ће се одржати у Будимпешти у Мађарској, 27. и 28. јуна, јесте међународна конференција о моћним технологијама за вишејезично европско информационо друштво и један од званичних догађаја мађарског председавања ЕУ

Културна и језичка разноликост је печат европских интеграција. Европска унија користи 23 званична језика, а на нашем континенту се, када се узму у обзир регионални језици, говори укупно око 60 језика. Информације које се нуде грађанима, пословним партнерима, потрошачима и туристима расту великом брзином. Да ли ће пословни свет и администрација бити у стању да преведу ову огромну количину текста на 23 или 60 језика? За 23 језика већ имамо 506 парова изворних и циљних језика, док је за 60 језика потребно 3540 таквих парова. Наравно да не можемо да дозволимо жртвовање језичке разнолокости. Али, имамо ли средстава за њено одржавање?

Европска интеграција уклања границе за људе, робу и капитал. Глобални Интернет допушта слободну размену информација, а природни језици су једини медијум за чување и размену знања човечанства, и стога служе као потка веба. Међутим, веб се састоји од много језика, а садржај који није на енглеском веома брзо расте. Последње преостале границе које ометају слободни проток идеја и мисли јесу наше језичке међе. Огромне регионалне тржишне могућности данас остају неискоришћене због језичких баријера. Скорашњи извештај Унеска о вишејезичности тврди да су језици битан медијум за остваривање основних људских права, као што су политичко изражавање, образовање и учешће у друштвуi. Грађани којих се то тиче почели су да користе друштвене медије Интернета за живе дијалоге о горућим друштвеним темама попут како да се осигура одржива енергија, реформише финансијски систем и изађе на крај са демографским променама. Али ове дискусије су још увек издељене језичким границама. За успешност европске е-демократије потребно је да се она прошири и преко језичких граница.

Од језичких технологија се очекује да понудe начине за превазилажење језичких граница. Заиста, у последњих неколико година аутоматско превођење се значајно побољшало. Ипак, истраживање и развој су још увек сувише спори и разбијени да би решили наше језичке проблеме на време. Из очигледних економских разлога највећи део истраживања и развоја је усмерен на енглески језик. Већина европских језика има озбиљан мањак ресурса, а неки су скоро потпуно занемарени. У том погледу, наши језици још нису спремни за будућност.

МЕТА-ФОРУМ 2011 ће известити о налазима садржаним у Белим књигама за 30 језика, с тим што сваки од тих докумената даје преглед стања једног европског језика у дигиталном добу. Конференција окупља представнике врхунских европских истраживачких центара, мале и велике технолошке корпорације; преводилачке сервисе и друге кориснике језичких технологија језичке заједнице, као и политичке факторе одговорне за подршку истраживању и иновирању.

Састанак организује МЕТА-НЕТ, мрежа изврсности, која се састоји од 47 истраживачких центара из 31 земље и коју финансира Европска комисија. МЕТА-НЕТ гради “технолошки савез вишејезичне Европе” који уједињује истраживаче у области технологије, добављаче (провајдере) и кориснике великог европског истраживачког и иновативног подухвата. Савезу су се већ придружили представници више од 280 организација из 40 земаља.

У свом уводном говору Зоран Станчич, заменик генералног директора за информационо друштво и медије у Европској комисији, формулише јасна очекивања: „У Европској унији смо у великој мери уклонили физичке границе међу државама, али је ипак преостало још доста граница, укључујући језичке. Приступ информацијама на свим језицима је неопходан услов да се повећа проток производа и услуга, и да се убрза долазак јединственог дигиталног тржишта. Чврсто верујем да Европа може даље да развија своју водећу улогу у језичким технологијама и да испоручи решења која ће користити европском друштву и економији у целини. Но једини начин да то постигнемо јесте да удружимо напоре и изградимо снажно партнерство са свима који су заинтересовани да узму учешће у овом пројекту. Место језичких технологија у будућем европском истраживачком и иновативном пејзажу зависиће у великој мери од способности тог подручја да говори једним гласом."

Учесници МЕТА-ФОРУМ-а ће разговарати о идејама водиљама и почетним плановима за предвиђени технолошки пробој. У три визионарске групе и у јавном дијалогу на вебу, стручњаци из више од 100 компанија и истраживачких организација су већ саставили смеле визије за будуће истраживање и визије о моћним применама језичких технологија које ће променити наш рад и свакодневни живот. На конференцији у Будимпешти биће представљене ове визије и о њима ће се дискутовати. Заједничка визија ће бити полазна тачка стратешког истраживачког плана, о чијем првом нацрту ће се такође дискутовати на МЕТА-ФОРУМ-у. Као што је објаснио Ханс Ускорајт, координатор МЕТА-НЕТ-а, „са правом визијом, актерима и добрим планом можемо да осигурамо будућност европских језика и конкурентност европског индустријског сектора у кључном подручју технолошког раста. Јавни трошкови таквог подухвата не морају бити већи од трошкова за 100 километара аутопута у новој земљи- чланици.”

Планирани подухват великих размера не само да ће побољшати аутоматско превођење, већ ће створити технологије које ће омогућити многе друге примене. Језичке технологије су данас по општем мишљењу једно од кључних подручја информационе технологије. Велике међународне корпорације као што су Google, Microsoft, IBM и Nuance суштински су инвестирале у ову област. У Европи стотине малих и средњих предузећа је специјализовано за неке од примена језичких технологија или услуга везане за њих. Језичке технологије омогућују људима да сарађују, уче, баве се пословима и размењују знање превазилазећи језичке границе и независно од рачунарских вештина које поседују.

Већ данас, језичке технологије нам пружају подршку у обављању свакодневних послова, као што су писање електронских порука или куповина карата. Имамо корист од језичких технологија када претражујемо или преводимо веб странице; кад користимо могућности процесора речи за правописне и граматичке провере; кад помоћу говорних команди рукујемо системом за забаву, у колима или на својим мобилним телефоном; кад добијамо препоруке у онлајн књижари; или пратимо упутства која нам изговара мобилни навигатор. У блиској будућности бићемо у стању да разговарамо са рачунарским програмом као и са машинама и апаратима, укључујући услужне роботе које тако дуго чекамо а који ће ускоро доћи у наше домове и на радна места. Где год да се налазимо, када нам је потребна информација, једноставно ћемо је затражити, и кад год нам затреба помоћ, јасно ћемо је захтевати. Уклањање препрека у комуникацији између људи и технологије промениће наш свет.

На МЕТА-ФОРУМ-у кључни говорници Томас Хофман из Google Europe и Бран Богураев из IBM USA известиће о технолошком напретку и плановима у својим великим међународним корпорацијама. Неки од најистакнутијих европских научника са подручја језичких технологија сумираће тренутно стање истраживања, открити нове пробоје и поделити са учесницима успешне приче о европском истраживању. Представници великих корисника језичких технологија, као што су преводилачки сервис Европске комисије, Daimler Corporation и Vodafone, говориће о користима од примена језичких технологија и представиће своје потребе.

У уторак, 28. јуна 2011, биће додељена награда МЕТА-Награда (META-Prize), која представља признање за изузетна истраживања, технологије и услуге за европско вишејезично информационо друштво, и биће уручено неколико признања МЕТА-Медаља (META-Seals of Recognition) за иновативне вишејезичне производе и услуге. На индустријској изложби која је организована истовремено са главном конференцијом биће приказане презентације и демонстрације великих и малих пословних предузећа која раде у области језичких технологија и изложени нови резултати пројеката истраживања и развоја које финансира Европска унија.

Две земље са вишејезичним друштвима – Индија са својих 19 „званичних" и Јужна Африка са 11 националних језика – спроводе систематске програме језичких технологија. На МЕТА-ФОРУМ-у ови програми ће бити представљени заједно са истраживачким програмима Европске уније и националним истраживачким програмима. Две панел дискусије ће бити посвећене поређењу и расправљању о проблемима вишејезичних друштава и европских језика са мање развијеним ресурсима и стратегијама за њихова решења.

Предуслов за стварање успешних апликација за један језик јесу велике количине прикупљених и интерпретираних језичких података, као што су текстови и снимци говора. Други предуслов је постојање технологије за базичну језичку анализу за сваки језик. На скупу у Будимпешти МЕТА-НЕТ ће обелоданити нови сервис за дељење и одржавање таквих ресурса, који је назван МЕТА-РАЗМЕНА (META-SHARE), а који ће у великој мери олакшати истраживање и развој. Постојање и квалитет таквих ресурса разликује се од језика до језика, у зависности од комерцијалне важности језика, проблема које језик поставља за аутоматску обраду и истраживања која су му већ посвећена. Пре извештајâ МЕТА-НЕТ-а (white papers) нико није извршио процену стања европских језика у погледу технолошке подршке. Сада МЕТА-НЕТ може да покаже зашто се већина језика суочава са озбиљним проблемима и да укаже прстом на претеће празнине.

Главна порука конференције МЕТА-ФОРУМ 2011: Мада су Европска унија и њене земље чланице већ подржале бројне индивидуалне истраживачке пројекте, технолошки јаз између „великих" и „малих" језика и даље се проширује. У Европи још није учињен никакав напор довољног обима и координације да се створе ресурси и технологије које недостају и да се технологије пренесу већини језика. Постоје јаки разлози да се том огромном изазову приступи у оквиру заједничког напора у који ће бити укључени Европска унија, њене земље чланице и индустрија. Ти разлози укључују: високо финансијско оптерећење по глави становника за мање језичке заједнице; неопходни трансфер технологија међу језицима; међусобну повезаност ресурса, алата и услуга, као и чињеницу да се језичке границе често не поклапају са политичким. Европа мора да предузме акцију да припреми своје језике за дигитално доба. Они су драгоцена компонента нашег културног наслеђа и, као такви, они заслужују да буду спремни за све изазове које будућност може донети.


1 UNESCO Director-General, Intersectoral mid-term strategy on languages and multilingualism, Paris, 2007 (http://unesdoc.unesco.org/image/0015/001503/150335e.pdf).